Zaječar


Radul-begov konak jedan je od najatraktivnijih spomenika orijentalne arhitekture u Zeječaru. Nalazi se u samom centru grada u ulici Ljube Nešića. Prema predanju sagrađen je krajem 18. veka i pripadao je turskom begu čije ime nije poznato. Nakon oslobođenja timočke krajine od Turaka čardak je od dotadašnjih vlasnika otkupio trgovac Radul Gligorijević, po kome je čardak i dobio ime. Obnovljen je 1975. godine.  Danas je objekat u vlasništvu Narodnog muzeja Zaječar. Na spratu je stalna postavka, u prizemlju galerija u kojoj se pored likovnih održavaju i prodajne izložbe skulptura i proizvoda domaće radinosti.

Radul-begov konak



Turska vodenica se nalazi se u centru Zaječara. Ne zna se pouzdano kada je izgrađena, ali se zna da je za njenu kupovinu bio zainteresovan Knjaz Miloš, ali je sticajem okolnosti postala vlasništvo izvesnog Koste Nišlije. U potonjem periodu je menjala vlasnike, a od 1945. je postala društvena svojina i data je na korišćenje Narodnom muzeju u Zaječaru. Zidana je od kamena,  na četiri vode sa četiri mlinska kamena, a unutrašnja konstrukcija je od hrastovih greda. Nakon Drugog svetskog rata konfiskovana je od tadašnjeg vlasnika i data na korišćenje preduzeću „Žitopromet“, da bi kasnije odlukom Radničkog saveta bila preneta Narodnom muzeju. Rešenjem Republičkog zavoda za zaštitu spomenika iz 1959. stavljena je pod zaštitu.



Turska vodenica